nedjelja, 31. ožujka 2013.

Da li su postojali divovi?


Mitovi i legende o snaznim dzinovima, neretko zlim jednookim cudovistima, kiklopima, vec se hiljadama godina prenose, s kolena na koleno, uzbudujuci ljudsku mastu. A u svakom mitu, kazu, ima bar jedno zrno istine!

Ovu zanimljivu pricu zapocecemo jednom dobro poznatom antickom legendom, koju su ovekovjecili i drevni helenski umetnici. Radi se o ~ Bitki Bogova s titanima! U Pergamu (grc. Pergamon), starom gradu na severozapadu Male Azije, prestolnici nekada mocnog Pergamskog carstva (III-II st. pr.n.e.) i svojevrsnom epicentru helenske kulture, pre svega kiparstva, sve do nasih dana se sacuvalo umetnicko delo izuzetne kulturno - istortijske vrednosti ~ cuveni Pergamski oltar!

Legendarna licnost
Oltar je posvecen najstarijem i najpostovanijem bogu starih Grka, bogu Zeusu, pa ga mnogi danas nazivaju jos i - Zeusovim oltarom. Na visokom reljefu stamenog kamenog friza, nepoznati su majstori uklesali borbu na zivot i smrt u kojoj ucestvuje veliki broj osoba. Scena deluje autenticno i puna je dramatike; dok gorostasni titani (?!) ljutito bacaju ogromne gromade stenja, iz Zeusovih ruku bleste munje i udaraju gromovi!



Oni koji poznaju velicanstvenu Heladu (Stara Grcka), dobro im je poznato da je prekrasni Pergamski oltar, samo jedno od drevnih dela za koje se kaze da predstavljaju istinsku kulturno -istorijsku dragocenost. Njegovu neprocenjivu vrednost potcrtava i cinjenica sto je, na zalost, jedina sacuvana ilustracija jednog od cestih umetnickih motiva antike ~ bitke grckih Bogova s titanima - a pitanje na koje cemo u ovom zanimljivom dosjeu pokusati da odgovorimo jeste - da li se radi samo o interesantnoj legendi ili je na nasem planetu nekad, u davnoj proslosti, kako neki autori veruju, uistinu zivjela rasa divova!?

Istrazivaci koji su proteklih desetljeca pokusavali doci do odgovora na ovo neobicno pitanje, dosli su do neupitnog zakljucka: gotovo da nema naroda u proslosti koji u svojoj usmenoj tradiciji nije ostavio uzbudljiva predanja ili umetnicka dela o nezgrapnim, najcesce opakim divovima ili jednookim cudovistima.
Storije o njima uzbudjivale su pucanstvo stare Grcke. Prisetimo se: Kiklop, jednooko cudoviste, bio je pomocnik grckog boga Vulkana; Argus je, s druge strane, bio cudovisni div sa stotinu ociju; Atlas ili Atlant, simbolisao je diva koji na svojim ledima nosi celi svet...
Slicne sage stizu iz Skandinavije, sa dalekog severa, iz zemalja Bliskog i Srednjeg istoka, iz srednje Azije, iz Kampucije, drevne Kine i Indonezije, Severne i Juzne Amerike... Cak i tradicije najveceg broja dojucerasnjih kanibalskih plemena u Papui Novog Gvineji govore o "belim Bogovima gorostasnog stasa, koji su zivjeli pre njih i koji su obecali da ce se jednoga dana vratiti"...

Na Zemlji je bilo dzinova

Dzinovi se gotovo po pravilu pojavljuju i u arapskim legendama i pricama, prisetimo se "Hiljadu i jedne noci", kao i u najstarijim indijskim epovima, koji sezu sve do prastarih vremena u kojima su nastajale velicanstvene tradicije vedske kulture.

Kad sve ovo znamo, nije onda nikakvo cudo sto se divovi pominju i u najstarijim pisanim dokumentima. Naprotiv! Babilonski su zreci (ucenjaci i cuvari nasledenih tajnih znanja i vestina), kako je klinastim pismom na glinenim plocicama zabilezio nepoznati hronicar, svoja su fantasticna znanja iz oblasti matematike, astronomije i zvezdoznanstva, primili od misterioznih bica dzinovskog stasa, sto su na obale Mozopotamije pristigla iz mora ili - s mora!
O divovima govore i najstariji epovi sveta, kao sto su staroindijska Mahabharata, sumerski Ep o Gilgamesu ili Homerova Odiseja. O njima kazuju egipatski papirusi i svete knjige Talmud, Stari zavet, Biblija i Kur'an.
"Na zemlji je bilo dzinova" - citamo u Bibliji - "narocito od vremena kada su sinovi Boziji odlazili do kceri covecijih i one im pocele radjati decu..." Slicnu konstataciju nalazimo i u Genezi (Knjiga postanka) u kojoj se doslovno kaze: "Tada su na zemlji prebivali divovi!..."

domaci.de

Nema komentara:

Objavi komentar