Preskoči na glavni sadržaj

Poruka dana

Prava žena je boem u srcu. Zna da primeti i oda počast svim malim uživanjima u životu, iako rano ustaje, radi po rasporedu i živi u pulsu grada.
Pijucka kafu u malim gutljajima i umesto da broji kalorije, broji sve trenutke koje je u potpunosti doživela. U njenom domu je malo stvari koje je odabrala sa puno ljubavi i pažnje. Više voli da akumulira iskustva koja će se vremenom pretvoriti u lepe uspomene. Za nju uspeh nije sam sebi cilj, pa ne želi sve po svaku cenu.
Umerena je u svojim rečima, direktna i pažljiva prema okolini koju bira. Njeni dani se dešavaju umesto da samo prolaze jedan za drugim, jer lepotu vidi u osmehu svakog deteta, diše punim grudima prolazeći pored svoje omiljene cvećare i ume da voli dok živi - lepa, spora, marljiva i iskrena brige i odgovornosti, i naravno s ponešto pikantnosti s vremena na vreme - kao lek protiv sivila i monotonije.
Prava žena ne želi da je primete, ali je jednostavno ne mogu zanemariti, jer čak i kada obuče stare farmerke i patike da bi otišla do komšijske prodavnice, ne izgubi stotinu svojih atraktivnost.
Možda zato što sve u njemu izgleda i sasvim je prirodno, jednostavno, a opet izuzetno. Za nju izgled nije prioritet, jer je shvatila da ono što ženu pretvara u damu nisu karmin, kratka suknja i cipele sa visokim potpeticama, već um, maniri i sloboda duha.

Primjedbe

Popularni postovi s ovog bloga

Poruka za dobro jutro

1. Kada novi dan započinje, postavite sebi izazov da se nasmiješite – iskreno i zahvalno. 2. Kada ne dobijete ono što želite, postavite sebi izazov da cijenite što na svijetu postoji mnogo ljudi koji nikada neće imati ono što ste vi imate upravo sada. Nemojte biti ljubomorni. 3. Kad se uhvatite u razmišljanju kako je trava zelenija tamo negdje drugo, izazovite sebe da zalijete travu na kojoj stojite. Dobro jutro

Normalan si. Imaš dvoje djece. Diplomu...

Normalan si. Imaš dvoje djece. Diplomu. Posao. Račune za struju. Račune za telefon. Ljetovanje od deset dana. Možda 15. Escape weekend u Beč. Plus zdravstveno osiguranje. Plus životno osiguranje. Mirovinsko osiguranje. Račune za grijanje. Žuriš kući iz ureda. Danas je nedjelja. Vodiš ljubav svake druge nedjelje. S ugašenim svjetlom. Mirno. Misionarski. Nekada i četvrtkom kada ti otkaže psihijatar. Budi normalan. Petak je dan kada ti tvoja jednostavna žena kuha gulaš. Odustao si od sna da uzgajaš pčele. I od toga da se često smiješ. Ideš u teretanu, jer tako treba. Voziš se u koloni. Nikada ne pretičeš. Nešto ne umiješ više voljeti. Želio bi. Kasnije i to nestaje. Lažeš da si dobro. Lažeš da se smiješ. Lažeš. Ne smeta ti prašina na omiljenoj ploči. Na cijelom gramofonu. Pušiš kriomice. Psuješ vozače. Psuješ pješake. Psuješ bicikliste. Psuješ susjede. Psuješ ženu. Psuješ djecu. Psuješ život. Račun

Mojoj dusi se zuri

Mojoj duši se žuri   Računao sam svoje godine i otkrio da mi je ostalo manje vremena za život od onog koji sam proživeo dosad. Osjećam se kao dijete koje je dobilo kutiju slatkiša, prve je pojelo sa zadovoljstvom, ali kad je vidjelo da ih je ostalo još malo, počelo ih je jesti sa posebnom pažnjom i uživati u svakom zalogaju. Nemam više vremena za beskonačne konferencije u kojima se govori o statutima, pravilima, procedurama i unutrašnjim odredbama, znajući da ništa od toga neće biti postignuto. Nemam više vremena da podnosim apsurdne ljude koji, uprkos poodmaklim godinama, još nisu odrasli. Nemam više vremena da se borim sa neostvarenim. Ne želim da budem na skupovima gde se ego naduvava. Ne mogu da trpim manipulatore i oportuniste. Nerviraju me zavidni ljudi koji pokušavaju da diskredituju sposobne da bi osvojili njihove pozicije, talente i dostignuća. Moje vrijeme je prekratko da bih raspravljao o naslovima. Želim sadržaj, supstancu, mojoj duši se žuri. Nije ostalo još puno slatkiša